MICEB 2025: RAZVOJ MREŽNE INFRASTRUKTURE I POVEĆANJE UDJELA OIE PRIORITETI

Izvršni direktor EPCG Ivan Bulatović učestvovao je na Drugoj međunarodnoj konferenciji o ekonomiji i biznisu, MICEB 2025. koja se, u organizaciji Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore, održala krajem prošle sedmice u Budvi.

Govoreći na panelu “Oblikovanje budućnosti održive energije:iskustva iz ELES-a i EPCG”, na kojem je, pored njega, svoja iskustva prezentovao i izvršni direktor slovenačke kompanije Elektro-Slovenija, d.o.o. (ELES) - nacionalnog operatera prenosnog sistema Slovenij Aleksander Mervar, Bulatović je kazao da Crna Gora ulazi u najintenzivniji investicioni ciklus u svojoj energetskoj istoriji te da taj proces energetske tranzicije, mora biti strateški promišljen i zasnovan na realnim kapacitetima.

Bulatović je kazao da će do kraja godine, EPCG biti u prilici da priključi 100 novih megavata iz obnovljivih izvora, što je za elektroenergetski sistem naše veličine, ogroman iskorak.

Naglasio je, takođe, da je Crnoj Gori, neophodna pomoć EU u procesu dekarbonizacije.

- Zapadni Balkan mora uložiti oko 33 milijarde eura za punu dekarbonizaciju, a Crna Gora, bez pomoći EU, ne može iznijeti taj teret. Ekološkom rekonstrukcijom TE “Pljevlja”, obezbijedićemo usklađenost sa evropskim regulativama i kontinuitet snabdijevanja, ali ne možemo gasiti postojeće kapacitete dok ne obezbijedimo tehničku i tržišnu mogućnost da balansiramo sistem. Oslanjanje na uvoz, nije održivo, ni tehnički, ni strateški, kazao je Bulatović.

Dodao je da se Crna Gora suočava sa izazovima implementacije evropskog CBAM mehanizma, koji prijeti da dodatno optereti izvoz električne energije iz uglja.

-Uvođenje CBAM-a, bez prethodnog usklađivanja infrastrukture i tržišta, dovelo bi do gubitka konkurentnosti naših energetskih kapaciteta, stoga nam EU treba dati izuzeće ili tranzicioni period, poručio je Bulatović.

Istakao je, takođe, i značaj podmorskog kabla sa Italijom, buduće povezivanje sa Srbijom, preko dalekovoda “Pljevlja-Bajina Bašta”, razvoj solarnih i vjetrokapaciteta, sa osvrtom na VE “Gvozd” i VE “Gvozd 2”, naglasivši značaj projekata HE “Kruševo” i “Komarnica”.

- HE “Kruševo” definisana je kao reverzibilna elektrana; “pumped strorage” sistemi su, inače, najefikasniji vid baterijskog balansa, u vremenu velikog širenja OIE, a u tom smislu, žao mi je što Crna Gora nije ranije realizovala projekte poput “Buk Bijele”, kazao je Bulatović.

Aleksander Mervar govorio je o izazovima sa kojima se suočava EU u tranziciji, kao i o iskustvima ELES-a u tom procesu. Istakao je da nedostaju tehnička rješenja za balansiranje sistema, zasnovanog na suncu i vjetru. Posebno je podvukao da energetska strategija mora biti zasnovana na realnosti, a ne na iluzijama.

- Crna Gora mora da pazi na dekarbonizaciju, jer dosta uglja ima u Rudniku uglja Pljevlja, a crnogorski sistem bi teško podnio da se naprečac donose neke odluke, poručio je Mervar.

Poruka sa panela je da Crna Gora mora nastaviti sa zelenom tranzicijom, ali uz realističan, tehnički i finansijski održiv sistem. Bulatović i Mervar saglasni su da je strateško planiranje jedini način dugoročne stabilnosti i ekološke održivosti te da je razvoj mrežne infrastrukture i povećanje kapaciteta iz obnovljivih izvora prioritet, a ulaganje u ljudski kapital, kako su naveli, osnov za pametnu energetsku tranziciju i ispunjavanje EU standarda.